Obavezno osiguranje putnika u javnom prevozu

 

Svi smo na neki način učesnici u saobraćaju i koristimo sredstva javnog prevoza. Zato mislimo da je korisno da znamo ponešto o tome kako je regulisano obavezno osiguranje putnika u javnom prevozu.


Ovo osiguranje reguliše Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju (Sl. glasnik R. Srbije 51/2009, 78/2011 i 101/2011).








Ko je sve dužan osigurati putnike u javnom prevozu?


Svi koji na neki način obavljaju javni prevoz putnika dužni su po zakonu ugovoriti ovo osiguranje:

• vlasnici autobusa koji saobraćaju u gradskom, prigradskom, međugradskom i međunarodnom linijskom ili vanlinijskom prevozu;
• kompanije koje autobusom prevoze radnike na posao i sa posla;
• vlasnici autobusa za prevoz dece i učenika, turista;
• vlasnici putničkih automobila taksi prevoza i rent - a - car - a,
• vlasnici svih šinskih, plovnih i vazduhoplovnih prevoznih sredstava namenjenih prevozu putnika, turistički, rent - a - car.

Tek po prezentovanju ovog osiguranja vlasnici ovih prevoznih sredstava mogu dobiti saobraćajnu dozvolu i registrovati prevozna sredstva.

Vlasnik prevoznog sredstva dužan je podatke o zaključenom osiguranju postaviti na vidno mesto u prevoznom sredstvu i navesti ih na voznoj karti. 

Ovo ne bi smela biti samo zakonska obaveza prevoznika, već i način da sebe diferencira u odnosu na konkurenciju.

Ko se sve smatra osiguranim putnikom u javnom prevozu?

Osigurana su sva lica koja imaju status putnika, a to su:

• lica u prevoznom sredstvu,
• lica koja se nalaze u krugu stanice, pristaništa, luke, aerodroma i
• lica koja su u blizini prevoznog sredstva (pri ukrcavanju ili iskrcavanju).

Sva ova lica osigurana su bez obzira na godine života, zdravstveno stanje i opštu radnu sposobnost.

Svako ko ima status putnika automatski je osiguran i osiguranje traje sve dok to lice ima taj status.

Osigurane sume

Zakon propisuje minimalne osigurane sume po jednom štetnom događaju i po jednom putniku. Osiguravači mogu svojim uslovima osiguranja i tarifnicima predvideti samo veće osigurane sume, jer Zakon ne dozvoljava one odredbe uslova osiguranja koje oštećenima daju manja prava od onih propisanih Zakonom.


Svi koji su dužni osigurati putnike u javnom prevozu osiguranje mogu ugovoriti najmanje na osigurane sume propisane zakonom, a veće osigurane sume trebale bi biti način da prevoznici izgrade svoju konkurentsku prednost i o tome upoznaju korisnike svojih usluga.


Sume osiguranja propisane su u eurima i obračunavaju se po srednjem kursu NBS na dan nastanka štetnog događaja.


Minimalne osigurane sume po jednom štetnom događaju i po jednom putniku propisane su u sledećim iznosima:

1. za slučaj smrti putnika 8.000€
2. za slučaj gubitka opšte radne sposobnosti (invaliditeta) putnika 16.000€
3. za slučaj privremene sprečenosti za rad i stvarnih i nužnih troškova lečenja putnika 4.000€

Vaše pravo

Vaše je pravo da se kao putnici i korisnici usluga javnog prevoza vozite što sigurnijim i udobnijim prevoznim sredstvima.

Vaše je pravo da znate kako, kod koga i na kolike sume Vas je kao putnika osigurao Vaš prevoznik.

Vaše je pravo da budete što sigurniji kada ste u prevoznom sredstvu.

A sigurni smo da niste nikada birali prevoznika po tome kako je ugovorio osiguranje putnika. Verovatno ste i kao roditelji koji prate decu na ekskurziju razmišljali o nekim drugim stvarima, a ne i o tome ima li prevoznik ugovoreno osiguranje putnika, da li je to uradio samo na zakonom propisane minimalne sume i da li je to osiguranje ugovorio kod bonitetne osiguravajuće kuće koja će kod utvrđivanja stepena invaliditeta ili prolazne sprečenosti za rad postupiti korektno.